Народне брзалице
Народне брзалице су део фолклора, дечје игре, усмене народне творевине. Одликују се тиме што је сваку потребно најмање три пута врло брзо изговорити без грешке. Најчешће се дешава да при брзом троструком изговору дође до грешке у изговору бар једне речи што изазива смех код присутних.
Брзалице су речи сличне једна другој у звуковном смислу. Баш због тога и долази до тога да се погрешке дешавају при њиховом брзом изговору.Обично се погреши она реч која се теже изговара , па и изазива смех. Не само што те погрешке изазивају смех код присутних слушалаца него их и асоцирају на разне ствари, појаве, људе и догађаје. У неким брзалицама има превише употребљених сугласника, а у другим доста самогласника.
Брзалице још живе у народу само што се сада знатно спорије стварају и примењују. Народне брзалице се разликују по заступљености у одређеним крајевима Србије.
- Каменчићем ћеш ме, каменчићем ћу те!
- Пекар пече пите у пећи.
- Ко покупи попу пепео? Поп покупи попу пепео.
- Купих прасе у Прокупљу, пронесох га кроз Прокупље, продадох га у Прокупљу.
- Лежи куја жута украј жута пута.
- Лежи кучка жута посред жута пута, пас се кући упутио, а реп му се укрутио.
- Писмо, и добро бисмо, и коња погодисмо, и коњ оста под погодбом.
- Петар пита Павла: „Павле, пошто пар патика?“
- Пролетеше три птице преко врбице и пронесеше три зрна пшенице.
- Црн јарац, црн трн ; црн јарац брсти трн.
- Села патка у чамац па отишла у Чачак.
- Једе сос, пере нос!
- Свака сврака скака на два крака.