Природне боје и материјали употребљавани
у дечијим играма у прошлости
Живимо у времену развијене технологије и бројних технолошких достигнућа што поред многих добробити носи и отуђење од природе и бројне еколошке проблеме.
Пре само неколико деценија било је другачије.
Освртом на прошлост, период одрастања бака, дека, прабака и прадека упознајемо другачији начин живота, живота у складу са природним окружењем.
Проучавајући дечије игре у прошлости, сусрећемо се са шароликим светом, где природно окружење, својим условима, брише границе и разлике међу народима, а културне разлике доприносе његовом богатству.
Чиме су се играла деца у прошлости?
Организација живота у традиционалним породицама подразумевала је поделу послова у оквиру које су и деца имала своја здужења (нпр. брига и чување животиња) времена за игру није било превише. За своје игре користила су различите реквизите из непосредног окружења, каменчиће, гранчице, канапе. Клипове кукуруза, кестење, жирове, дечије руке уз помоћ маште претварале су у коњиће, кола, војнике. За украшавање играчака, реквизита за игру и цртање био је добродошао комад угља, за црну, комад цигле за црвену, лишће за зелену, вишње и малине за ружичасту и љубичасту. Најчешће су бојили утрљавањем по изабраној површини. Боје су биле слабог интензитета.
Дечаци су правили лопте од различитих остатака тканина, некада би их облепљивали говеђом длаком. Ове лопте звале су се крпењаче, за разлику од данашњих лопти нису одскакале.
Девојчице су правиле лутке од комада тканине, вуне, канапа и дрвета.
За израду ових играчака користиле су се различите тканине ( свила, лан, памук, вуна) које су се нашле у кући. Тканине су бојене природним бојама на традиционалан начин.
Опис традиционалног начина бојења
Тканина се припрема за фиксирање боје, што обезбеђује трајност боје. За фиксирање боје користили су се раствори кухињске соли или сирћета, у зависности од делова биљке из којих је изолована боја.
Уколико је боја изолована из бобичастог воћа раствор за фиксирање правио се од 8 чаша хладне воде и ½ шоље кухињске соли. Раствор за фиксирање боје добијене из целих биљака, листова, цветова, прављен је од хладне воде и сирћета у размери 4 :1. Тканина би се потапала у мешавину за фиксирае и кувал 60 минута, на лаганој ватри. Након тога је следило цеђење и испирање.
Боје су изоловане из плодова, листова, цветова и коренова. Ружичасте и црвенкасте нијансе су се добијале из малина, купина, боровница, вишања и црвеног дуда, наранџаста из шаргарепе и црвеног лука, смеђа из корена маслачка и зрна кафе, црвено-смеђа из цвекле, а зелена од коприве и листова камилице. Из ових биљних материјала боје су изоловане тако што би ситно исецкан материјал био потапан у воду (што више биљака а мање воде интензивнија боја). Смеша се загревала до кључања, а затим кувала на тихој ватри сат времена. После кувања смеша се цедила, а у добијени раствор потапала тканина.
Прављењем играчака бавиле су се и занатлије. Најчешће је дрво употребљавано за израду. Боје коришћене у овом процесу биле су од природних пигмената пореклом од минерала....
Фарбање јаја природним бојама
farbanje_jaja_prirodnim_bojama.doc | |
File Size: | 157 kb |
File Type: | doc |
РАДОВИ УЧЕНИКА ОШ "ЛАЗАР САВАТИЋ"
tradicionalno_bojenje.docx | |
File Size: | 440 kb |
File Type: | docx |